Posetilaca na sajtu: 23

Ukupno poseta
(od 1. juna 2008)
4883675

KORISNICI

Korisničko ime: Lozinka: Zapamti me:



Zaboravljena lozinka? Registruj se?

MILION STABALA ZA SRBIJU
postavljeno 27. juna 2008.
pogledano 1203 puta

Ministar za zaštitu životne sredine Saša Dragin

Ministarstvo zaštite životne sredine početkom ove godine pokrenulo je akciju “Milion stabala za Srbiju” kako bi se povećala pošumljenost Srbije.

Svako novo drvo predstavlja novi izvor kiseonika, što naravno poboljšava kvalitet vazduha u naseljenim mestima. Inače, ukupna šumovitost Republike Srbije iznosi 26,3% ( po regionima: Vojvodina 6,8%, Centralna Srbija 32,8%, Kosovo i Metohija 39,4%), što je ispod prosečnog evropskog stepena šumovitosti, koji iznosi  31%.

Milion stabala će biti zasađeno u raznim delovima Srbije, a novi zasadi će pokriti ukupnu površinu od 2.5 hiljade hektara, što odgovara površini 4 hiljade fudbalskih terena. Sa ovih površina će se osloboditi novih 5 hiljada tona kiseonika, čime  će se smanjiti prisustvo teških metala i drugih polutanata iz zemljišta i voda, poboljšaće se zaštita od vetra, nanošenja snega, poboljšaće se mikroklima i postići će se značajni dekorativni efekti.Kako bi se negativni efekti smanjilipošumljavaće se delovi između industrijskih zona i naselja, vetrozaštitni pojasevi, zone duž puteva, napuštene i rekultivisane deponije, kao i kopovi.
           
Ministarstvo zaštite životne sredine za realizaciju projekta izdvojilo je 80 miliona dinara, dok su iz NIP-a za 2008. godinu izdvojena 22 miliona dinara. Ministarstvo je u ovu akciju uključilo veliki broj javnih ličnosti, pevača, glumaca, reditelja, producenata, sportista, članove udruženja osoba ometenih u razvoju i invalida, predstavnike lokalnih zajednica, kao i veliki broj stručnjaka u ovoj oblasti.
Tokom ove godine biće posađene sadnice različitih vrsta drveća i žbunja, najčešće vrste koje su se do sada sadile su:
1.      hrast, ekonomski najvrednija vrsta drveća
2.      bagrem, brzo raste i koristi se u pčelarstvu, može da raste na lošim zemljištima (pepelišta, jalovišta, šljaka)
3.      platan, brz rast i dekorativan
4.      lipe, dekorativna i koristi se u pčelarstvu
5.     divlje voćne vrste, dekorativne, mogu da se koriste u pčelarstvu
Ministarstvo je ostavilo opštinama gotove zasade, a lokalna javna preduzeća su zadužena da se o njima brinu naredne dve godine.

Do sada se pošumljavanje obavilo u trideset opština i gradova i zasađeno je oko 350 hiljada sadnica, a ostatak  će se saditi na jesen.
U prvoj fazi lokalne samouprave su podnosile predloge projekata pošumljavanja, odnosno predloge površina u državnom vlasništvu na kojima je neophodno i moguće saditi.
Projekat se dalje realizuje u još 3 faze. Sledeća, druga faza je prolećna sadnja koja je počela 05.03.2008. i sprovodi se na površinama za koje već postoje izrađeni projekti i gde je moguće odmah sprovesti sadnju. Ova faza se završava zavisno od perioda vegetacije, između 01. i 15. aprila.  
Zatim sledi treća faza koja podrazumeva izradu projekata i pripremu za jesenju sadnju kao i negu posađenih sadnica u prolećnoj fazi. Četvrta faza je jesenja sadnja i ona započinje krajem oktobra meseca i traje do kraja 2008. kada ćemo imati zasađenih milion sadnica. U 2009. i 2010. godini će se nastaviti sa negom i održavanjem zasada posađenih u 2008. i taj deo će takođe finansirati ministarstvo.
Podsetimo, tokom leta 2007. u nacionalnim parkovima i zaštićeni područjima požarima je bila zahvaćena površina od oko 3177,66 hektara. Pošto je sagledano kolika je nastala šteta od požara i koje površine u zaštićenim prirodnim dobrima i nacionalnim parkovima su bile zahvaćene, izdvojena su sredstva za pošumljavanje ovih oblasti. Iz razloga što su sva zaštićena područja pravi relikti naše zemlje, Ministarstvo zaštite životne sredine je izdvojilo za pošumljavanje opožarenih područja 46.5 miliona dinara.
SPOS je na jednoj od prethodnih sednica doneo odluku da se uključi u ovu akciju, tako što će u razgovoru sa nadležnima predložiti uvođenje i drugih vršnih medonoša, pored već predviđenog bagrema i lipe.

Komentari

Za prolecnu sadnju sam zakasnio ali na jesen planiram da iskoristim akciju 1000 jorgovana svakom gradu u srbiji koji je koliko znam zaziveo u BG i u "Dolini Jorgovana"koja je ostala bez ijednog jorgovana.Potok u mom selu Kovaci pokraj Kraljeva je nazalost postala fekalna deponija lokalnog stanovnistva,moja ideja je da ja i istomisljenici zasadimo jorgovane najugrozenijem delu toka i da tako kolko bilo oplemenimo zajednicku sredinu,ali zamislite ima otpora kazu "jeste on to gura zbog svojih pcela".No,medjutim mi cemo to ipak odraditi. bojan paunovic Kraljevo

Ima pčelara u Krćevcu.Jedan od njih sam i ja.Moj pčelinjak je tamo više od 20 godina.Već sam imao u planu da vam pošaljem konkretne podatke čim ih budem dobio.Ljuba Boston

Ima li u tom selu Krcevcu pcelara? Rodoljub

Jedni sade, drugi seku. U selu Krćevcu kod Topole,posle asvaltiranja seoskog puta,lokalna vlast je naredila meštanima da poseku drvorede bagrema sa obe strane puta u dužini od 5-6 kilometara,jer taj bagrem, tobože,smeta avaltu.Neki su platili i kaznu od 10.000 dinara što nisu poštovali naredbu.Ako pitate,da li je to moguće,odgovor je - moguće je.Ima tu i simbolike,Topola je dobila ime po drvetu,a Krćevac po krčenju istog. Boston

Pcelari bi trebalo da se ukljuce u ovu akciju i to sto pre da se posade i druge znacajne medonose poput evodije sofore i drugih a naravno i sto vise bagrema. Ljubisa

Morate biti prijavljeni da biste mogli da dajete komentare.


Nazad
 

Evrotom

Evrotom

Presentation

Presentation

Prijavite se na našu mailing listu! Unesite vaš e-mail u polje i redovno dobijajte informacije o radu SPOS-a.




www.agroupozorenje.rs